Након веома лепе посете кући песника Јована Јовановића Змаја у Сремској Каменици, поучног говора кустоса у музеју, занимљиве приче о Доситеју од монаха, стигли смо и у Врдник, манастир сремску Раваницу, испред које је високи споменик „врдничкој вили“ Милици Стојадиновић Српкињи. „Диван је кићени Срем, лепо је живет у њем“ , кажу ми другови Сремци и заиста, Врдник је још једно лепо фрушкогорско место. Овде се лепше дише, овде се налазе и базени и планинарске стазе. Ово је место за одмор и опоравак. Баш овде је живела и наша велика песникиња 19. века. Рођена је у Буковцу, у Срему, у тадашњој Аустрији 1828. или 1830. Била је ћерка свештеника Василија Стојадиновића и веома везана за Војводину и Фрушку гору. Звали су је и „Врдничка вила”.
У младости је била позната по својој патриотској поезији, која је била у директној вези са националним буђењем народа у читавој Европи. Њена прва песма објављена је у Србском народном листу у Пешти 1845. године, под називом „Млади Србин”, а потписала се М.С. Србкиња. Већ 1848. дошла је у сукоб поводом те песме са мађарским властима, који су је цензурисали због помињања неправедности мађарских захтева према Србима. Њена прва књига Песме објављена је 1850. године и имала је два издања 1855. и 1869. Такође је објавила и дневник У Фрушкој гори 1854. у три дела који су објављивани 1861, 1862. и 1866. Говорила је немачки и преводила са овог језика. Такође, Милица се сматра првом женом која је била репортер – извештавала је о бомбардовању Београда 1862.
Пoследњих десет година свој живота провела је у Београду, где је умрла 1878, потпуно заборављена и сиромашна. Живела је испред свог времена.
Нисам се ни најмање покајао што сам овај викенд провео на Фрушкој гори. Нису случајно сви ови велики писци баш одабрали ову планину да на њој проводе живот, или део свог живота. На Фрушкој гори живот је лепши, а писце-песнике оваква места само још више инспиришу да стварају своја књижевна дела.
Писао: Војин Плавшић