Знате ли да је Доситеј заправо био Димитрије? Ипак, када је дошао у манастир Хопово, данашње Ново Хопово, према монашком правилу добио је црквено име Доситеј, по светитељу на кога се највише угледао. Овог имена се никад није одрекао. Зашто? Верујем да је то због тога што је у манастиру заувек заволео знање, али и да је, до краја живота остао веран свом младићком узору. Није се женио. У души, па и, највероватније, телесно, остао је монах. Трагао је, читавог свог века, за знањем и просвећивањем. Посветио се том племенитом циљу свим својим бићем.
Зашто је отишао из манастира Хопово? На жалост, људи који су тада живели у манастиру, половином 17. века, осим њему наклоњеног игумана Теодора, нису сматрали да им је важно било какво знање. Више су волели да сваки дан проводе уз казан, него уз књиге. Та атмосфера није била за радозналог и књигољубивог Доситеја. Када је прочитао све књиге у манастиру Хопово и када је умро његов заштитник игуман Теодор, Доситеј је кренуо је на пут још већег учења, самоуког школовања и напретка. Ипак, први део свог богатог образовања стекао је баш у овом манастиру у коме се и замонашио.
У Хопову је провео пуне три године од 1757. до 1860. Сазнали смо да је Доситеј био, најученији и најобразованији Србин 17. и почетком 18. века. Научио је чак једанаест језика. Вожд Карађорђе га је, баш зато, поставио за првог министра просвете. Сахрањен је напоредо с Вуком С. Караџићем у порти Саборне цркве у Београду.
Књиге које је Доситеј писао биле су драгоцене за српски народ. Оне су образовале наш народ. Његова путовања по Европи била су веома корисна за Доситеја. На њима је поред учења језика, научио и многе друге науке, те примио за то време најнапредније идеје просветитељства и рационализма.
Манастирска чесма носи назив по Доситеју. Ово је успомена у Новом Хопову на на нашег највећег писца 17. века. Дивно је доћи у овај манастир који има мошти Светог Теодора Тирно из 4. века, што су и најстарије познате свете мошти у читавој Србији. Лепо је знати да смо имали једног тако великог човека као што је Доситеј и да је Хопово одиграло тако велики значај у његовом животу.
Писао: Растко Поштић