Црква Свете Тројице у селу Горњи Адровац удаљена је 13. километра од Алексинаца. Пут је добар и асфалтан све до цркве која се налази на крају села. Црква је у народу позната као Руска црква, шарена црква или црква љубави. Заиста, када смо се приближили изненадила нас је својом лепотом и шареним изгледом.
Подигнута је 1903. године, на месту где је погинуо руски гроф и добровољац у српско-туском рату Николај Николајевич Рајевски. Гроф је погинуо 1876. године, а 1903. године а цркву је подигла његова снаја грофица Марија Рајевски, која је била удата за његовог млађег брата Михаила.
Занимљиво је да је Лав Толстој у свом роману „Ана Карењина“, инспирацију за лик Вронског нашао управо у грофу Рајевском, после смрти пуковника Рајевског, После погибије његови саборци су на том месту подигли споменик у знак сећања, а много година касније је његова богата и племенита снаја подигла цркву. Гроф је сахрањен у породичној гробници у селу Разумовска, у Украјни, а срце му је сахрањено у манастиру Свети Роман у Ђунису.
Гроф је био у Србији 9 година пре своје погибије 1867. године, у специјалној мисији по наређењу руског цара Александра ИИ. Касније, 1876. године долази заједно са групом добровољаца којих је било између 3.000 и 5.000 ратника. По доласку у Србију, гроф се бори у бици на Шуматовцу која се одиграла, такође, у околини Алексинца. Током битке није успео да задржи Турке на својој страни и због тога је добио прекор од генерала Чарњајева. Због тога је, увређен, хтео да напусти борбе и врати се у Русију. Касније му се генерал извинио за своје понашање и гроф је остао у Србији.
У следећој бици на Адровцу, после само 16 дана проведених у Србији, гроф је погинуо од турске пушке. Гроф потиче из славне породице, он је име добио по свом деди генералу Николи Рајевском, који се прославио у рату са Наполеоном.
Црква у Адровцу на таваници има и оригиналан лик пуковника Рајевског. У месту Ђунис, у цркви Светог Романа, сахрањено је срце пуковника Рајевског који је веома заволео српски народ и храбре српске ратнике.
У Крушевцу, у цркви Раваница, налази се свето тело кнеза Лазара које потврђује да су Срби одувек били и ратници, али и свети ратници. Да су увек више од свега поштовали слободу и борили се за њу. Дивни су споменици кнезу Лазару Крушевцу, његовој средњовековној престоници, али је најлепше видети његово сачувано тело, које сведочи да је наш кнез, заиста, био светитељ.
Много више треба помињати наше јунаке, храбре ратнике, али и Русе кој су дошли да се боре у Српско-турском рату 1876. и погинули у Србији.
Цркве у Адровцу и Ђунису су места повезивања, братства два велика словенска народа – српског и руског.
Писао: Милан Тривуновић