На 7 километара од Лознице, налази се мало село Тршић, окружено прелепом природом. Баш ту се родио један од најзначајнијих људи наше историје Вук Стефановић Караџић 1787. године.
Оно што ме је највише одушевило, у етно-селу Тршићу јесте Вукова кућа. У њој се као у времеплову, одједном, враћамо у прошлост. Читава кућа је од дрвета. У њој је малени троножац, сто, отворено огњиште, гусле, јер је вуков отац Стефан у вечерњим сатима гуслао, иконе и један једини портрет Вука Караџића из 1816. године. Све то оставља невероватан утисак.
Окућницу Вукове спомен куће чине два вајата, качара, чардак и амбар за кукуруз. Све ово представља народно градитељство које дочарава живот сеоског домаћинства с краја 19. века. Сви предмети у Вуковој кући су донети из суседних села ради етнопоставке, јер је оригинална Вукова кућа горела више пута и ништа се из ње није могло сачувати.
На путу за Вукову кућу прошли смо и поред једне воденице која је млела брашно. Тако су некада људи помоћу воденице и воденичара јели свакодневни хлеб. Замислио сам се како ми сада живимо неупоредиво лакше, него што је, некада, живео Вук. Ипак, волео бих да се вратим у то време да упознам Вука Караџића и да заједно с њим записујем народне песме од народних гуслара. Било би то незаборавно искуство, као што је и ово путовање у Тршић за мене незаборавно искуство.
Писао: Михајло Кулашиновић