Из овог града је кнез Лазар повео своју војску у битку на Косово 1389. желећи да одбрани Србију од освајача Турака. Крушевац је постао престоница тадашње Србије 1371. То је био све до 1403, када је деспот Стеван пренео престоницу у Београд. Видели смо археолошко налазиште у Крушевцу под називом Лазарев град, са донжон кулом, постоји у близини и галерија чувеног сликара Милића од Мачве, овде иман и многих кафића и ресторанчића из којих миришу лепи специјалитети у овом пријатном градићу, али је, на мене највећи утисак оставила црква Лазарица.
Црква Лазарица, задужбина је кнеза Лазара, посвећена је светом архиђакону Стефану који је био заштитник свих Немањића, а у част прворођеног кнежевог сина Стефана. У овој цркви су се причестили српски витезови, а испред њеног улаза су били освештани, пред саму Косовску битку. Црква је саграђена у моравском стилу и зато привлачи сваког ко се пред њом појави. Грађена је од опеке и камена тесаника са малом количином малтера. Декорација на каменим фасадама ове цркве је веома богата. У моравској архитектури се посебно истичу розете. То су кружни камени прозори затворени рељефном декорацијом.
У цркви се налазе Свете мошти кнеза Лазара и Јелене Балшић најмлађе ћерке кнеза Лазара и кнегиње Милице. Оно што је Храм Светог Саве за Београд, то је црква Лазарица за Крушевац, симбол традиције, православља и велике српске средњовековне културе.
Писао: Марко Ракин