У веома лепом крају Београда, преко пута Саборне цркве, налази се Музеј српске православне цркве. Пре него што смо посетили овај изузетан музеј, поклонили смо се у порти Саборне цркве сенима највећих великана-просветитеља српског народа 18. и 19. века – Вуку Стефановићу Караџићу и Доситеју Обрадовићу.
Музеј који посећујемо налази се у оквиру Патријаршије у којој борави патријарх српски Порфирије и заседа Синод православне цркве. Били смо задивљени изгледом патријаршије, која је саграђена, како смо чули „у духу архитектуре академизма, односно академизиране варијанте српско-византијског стила“.
Унутрашњост музеја још је лепша.
У улазном холу и у пет великих соба налазе се многобројне фреске из наших најлепших манастира. У стакленим витринама се чувају многи уметнички предмети велике вредности: иконе, литургијски предмети, рукописне и штампане књиге, графике и многи друге драгоцености.
Овде се чувају материјалне вредности из читаве наше културе, традиције, вере, још од давног средњег века. Збирке икона од 15. до 19. века припадају различитим народима. Мени су се највише допале руске иконе.
За нашу културу, историју и књижевност посебно је значајна Похвала кнезу Лазару, од монахиње Јефимије, из 14. века извезена златним концем на црвеној свили. Она је служила као прекривка за кивот кнеза Лазара.
Овде се чувају и плаштаница краља Милутина, печат кнеза Лазара, повеља цара Душана манастиру Хиландару и привилегије цара Леополда Србима из 1690. године.
Водичка у музеју била је јако љубазна, постављала нам је занимљива питања, а и одговарала на наша потпитања. Изгледало је као да смо упловили у прошлост славну и задивљујућу чији смо и сами потомци. Нисмо ни знали какво културно, верско и историјско благо у нашој престоници имамо.
Написао: Огњен Тешић