На само 11 километара од Ваљева налази се село Бранковина. Ово је место у коме је детињство провела наша најпознатија песникиња Десанка Максимовић, али је ово место рођења и живљења чувене породице Ненадовић.
Један од најугледнијих људи у Србији за време Првог српског устанка био је обор-кнез Алекса Ненадовић који је рођен у Бранковини 1843, а кога су Турци погубили на превару 1804. године у Ваљеву, заједно са Илијом Бирчанином у чувеној Сечи кнезова.
Након Алексиног погубљења у Првом српском устанку прочуо се његов млађи брат војвода Јаков Ненадовић, рођен 1765. у Бранковини, а који је постао прва личност ваљевске и шабачке нахије. Придруживши се одмах устаничком покрету руководио је бојевима код Бељине, Свилеуве, опсадом Ваљева и Шапца. Војни успеси омогућили су му политички утицај и самосталност, пошто је Карађорђа сматрао више за војног заповедника, но за старешину целе Србије. Колико је уважаван и у европским круговима казује податак да је називан ”српски Темистокле”. Допринео је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи Совјет који је требало да ограничи вождову власт. Међутим, свестан његових способности и угледа Карађорђе је на место Младена Миловановића за председника Совјета поставио Јакова, а од 1811. године он је постао попечитељ внутрених дел, чиме је њихов сукоб коначно изглађен. После слома Првог српског устанка Јаков Ненадовић је емигрирао у Аустрију и Русију, а у домовину се вратио 1831. да би убрзо умро 1836. године у Бранковини где је и сахрањен.
Многопознати Прота Матеја, је син кнеза Алексе, рођен 1777. године у Бранковини у тада већ богатој и угледној породици Ненадовић, што му је омогућило да се добро школује у Купинову и Сремским Карловцима. Кнез Алекса је свога сина рано увео у политички живот, упућујући га у устаничке послове и акције. Стога је Протина улога у организовању устанка велика и значајна, и војна и дипломатска. Као ратника затичемо Проту већ у првим годинама устанка, при освајању Ваљева и Шапца и опсади Београда, освајању Карановца, Ужица и Смедерева и осталим бојевима, пре свега најславнијем на Мишару и борби на Равњу. Посебан таленат испољио је у управним и дипломатским пословима као први председник Правитељствујушчег Совјета, вођа прве српске депутације 1805. године у Петроград и представник Србије на Бечком конгресу. У спољној политици Прота Матеја је био гласник устаничке Србије са циљем да европске политичаре заинтересује за њено национално рађање, а у унутрашњој борац за јединствен устанички програм. Карађорђе је уживао његове симпатије, док је са Милошем често долазио у сукоб, мада је и даље био у највишим политичким круговима. Падом Обреновића 1842. године и доласком Карађорђевића на кормило Србије поново је постао државни саветник и преговарач при разним поверљивим мисијама. Последња служба му је била у Ваљевском суду, после чега се повукао у родну Бранковину где је и умро 1854. године. Прота је свој буран живот и историјске догађаје у којима је и сам учествовао описао у чувеним ”Мемоарима”. Ова књига обухвата период од 1787. до 1806. и донекле 1813. годину), јед јена од најзначајнијих историјских извора за поменути период.
У знаменита имена Бранковине спада и Сима Ненадовић, најмлађи син кнеза Алексе, рођен 1793. године, један од ретких школованих ратника тог доба. Изучио је војну кадетску школу, а ступивши у аустријску војску постао официр и борио се на аустријској страни против Француза. Учествовао је у Првом и Другом српском устанку, а војвода постао 1813. у својој двадесетој години. Подржавао је у политичким опредељењима старијег брата, Проту Матеју. Погинуо је веома млад, јуришајући на турски шанац 26. јула 1815. године приликом заустављања великог турског продора у Мачви, у боју код Дубља.
Позната личност породице Ненадовић је и војвода посаво-тамнавске кнежевине Јеврем (1793-1867), син Јакова Ненадовића, такође за оно време образован човек. Суделовао је у борбама на дринском ратишту, био официр руске војске, а 1831.године постао председник суда у Ваљеву. Умро је у Београду, а сахрањен у Бранковини. Био је ожењен ћерком Младена Миловановића, а њихова кћи Персида била је супруга кнеза Александра Карађорђевића и мајка краља Петра Првог Ослободиоца. Одатле породична веза Ненадовића са династијом Карађорђевић.
Чувен у српској књижевности XIX века је и син Проте Матеје, Љубомир Ненадовић, рођен 14. септембра 1826. године у Бранковини. Школовао се у родном месту, Ваљеву и на београдском Лицеју и већ тада огласио првим песмама у листу ”Подунавка”. Љуба Ненадовић је много путовао и стицао знања у познатим универзитетским центрима Прагу, Берлину и многим другим. За време тих путовања настали су његови путописи, Љубормир П. Ненадовић је умро 1895. године, а сахрањен у Бранковини.
Написао: Владимир Андрић